Манастир Каона(2)

Најпре је подигнут нови конак, у чијем се саставу налази капела посвећена Успенију Пресвете Богородице. Радови су започети 1963. године, а освећење конака обавио је Његова Светост Патријарх Српски Герман на други дан Духова 1967. године.
С обзиром да се братство увећавало, а манастирске потребе бивале све веће, 1973. године започиње градња великог конака са трпезаријом. Овај конак је подигнут у року од две године и тиме су решени многи проблеми и монаха и народа.
С обзиром да је до 1977. године доста урађено на материјалној обнови и да су омогућени нормални услови за живот и рад, јеромонах Милутин је организовао веронауку у манастиру, где je неколико стотина деце добило је основе православне вере.

Од две малене речице које опасују манастир, 1982. године направљен је рибњак.
У ћутњи и сведочењу воде, чудесне творевине Божје, огледа се сваког јутра светиња каонска у својој ненаметљивој лепоти.
У жељи да сачува лепи обичај постављања крстова на раскршћима, манастирско братство обнавља дотрајали дрвени крст у центру Каоне 1983. Крст тежак око 150 килограма и дужи од једног и по метра, направљен је од мермер-праха и белог цемента. У њега је уграђен мали дрвени крст са Христовог гроба и још неколико светиња из Јерусалима. Постављен је на стуб дугачак четири метра, а освећење је обављено на Лазареву суботу. По освећењу у манастирској цркви ово свето знамење су на рукама носили младићииз Каоне, а испред њих су ишле девојчице са цвећем. Све време док се ходило са крстом на рукама, на путу дугом три километра, звонила су сва звона у манастиру.

Благословом епископа Лаврентија Каона је била домаћин главне и највеће прославе у Шабачко-ваљевској епархији поводом два миленијума од рођења Господа Исуса Христа. Добро припремљеном програму у режији Ненада Илића, уз присуство преко петнаест хиљада душа, приказан је спектакл игроказ: Витлајемска Ноћ.
По идеји тадашњег игумана, оца Милутина и вредне братије, а у знак сећања на ово вече саграђена је пећина- капела Рождества Христовог,којувећ сада на посебан начин доживљавају сви ходочасници.
У току топлих летњих дана, неретки манастирски гости време радо проводе у собрашици, коју је братство манастира пројектовало и подигло 1983. године. Велики округли сто, без предњег места, подсећа нас да смо сви заједно у истој борби и пре свега у љубави, једно у Христу Богу нашем.
Приликом постављања стубова собрашице, откривен је део старог зида из прошлих векова. Предвиђена су археолошка ископавања.
У подножју природног амфитеатра, налази се источник воде каонске, који је обновљен 1984. године и постављен ка истоку, уместо ка југу, како је до тада било. Посвећен је Источном Петку.
Анализом стручњака утврђено је да је ова вода, чија је температура увек 11 степени, једна од најквалитетнијих у Србији. Посебно је лековита за очи.
На зиду источника урађен је мозаик Господа Исуса Христа, Источника воде живе.

1984. године урађен је пројекат крстионице у ранохришћанском стилу, прве у Србији после седам векова, а по узору на крстионицу из Тебе Тесалијске. Радови су завршени следеће године, а свечано освећење извршила су три Епископа уз присуство великог броја свештеника, монаха и благочестивих хришћана.
Света тајна крштења обавља се потпуним погружењем у воду у крстоликом белом базену, што новокрштенима даје посебан осећај.

У Мровској, 1984. год., управа манастира је подигла малу цркву-капелу на сеоском гробљу. Посвећенаје Вазнесењу Христовом, јер цело село прославља овај празник.
Црква се види из готово сваке куће у Мровској, с обзир-ом да се налази на највећем узвишењу села.
Нову цркву, у српско-византијском стилу, братство манастира гради у Белотићу посавотамнавском. Посвећена је Светом кнезу Лазару и свим косовским мученицима и новомученицима.
Крстионицу и обе цркве пројектовао је и радовима управљао професор Др. Предраг Ристић , инж. архитектуре, коме је додељен орден Светог Саве 1990. године, за доброчињење цркви српској, а на предлог управе манастира Каоне.

1992. године, 29-ог августа, прослављена су два јубилеја-шест векова манастира и стогодишњица садашње манастирске цркве.
Свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле са два Архијереја, свештенством и свештеномонаштвом.
Тог дана уручено је око педесет грамата признања колективима и појединцима за несебичну помоћ у припреми прославе овог јубилеја, а Патријарх Павле је, на част и радост, даровао манастиру орден Светог Саве за његове заслуге кроз историју.
Од 1993. до 1995. године кроз манастир су прошле три генерације богослова првог разреда. Сва предавања су била редовна и добро организована. По завршетку прве године, ученици су настављали даље образовање у једној од наших богословија.

HACTABAK